Neadekvatno ovlaživanje vazduha i nedovoljna vlažnost materijala rezultuju sledećim:

• Spojevi na uglovima okvira popuštaju
• Osetljivi delovi nameštaja i enterijera od drveta se savijaju
• Spojevi i bočne (kant) trake se odvajaju
• Spojevi furnira pucaju
• Pojavljuju se neravnine i pukotine na obojenim površinama
• Drvo bubri kada je prevlažno i savija se kada je presuvo
  
  

Ove promene dimenzija se ne događaju jednako u svim smerovima, budući da drvo bubri i skuplja se više tangencijalno nego radijalno (u razmeri približno 2:1).

Nejednake promene dimenzija i ekstremni efekti na tvrdo drvo u odnosu na meku sredinu uzrokovane promenama u količini vode dovode do deformacije i, često, nastajanja pukotina. Deformisanje drveta prirodno zavisi o vrsti drveta, specifičnoj težini, godišnjem stvaranju prstena na deblu i smeru vlakana. Pravilnim odabirom tehnike rezanja i rasporedom rezanja može se umanjiti skupljanje i bubrenje.

Sadržaj vlage u drvetu ekvivalentan je sadržaju vlage u vazduhu koji ga okružuje, ako nije podložan direktom uticaju vlage (npr. kiša). Idealan sadržaj vlage u drvetu za vreme obrade je 9 - 12%. Ove vrednosti se automatski održavaju ako je relativna vlaga vazduha 50 - 60%. Prema tome, postoji ekvilibrium u odnosu vlage između vazduha i drveta. Ova relativna vlažnost vazduha vrlo malo pada ili raste za vreme letnjih meseci, čak i u zatvorenom prostoru. Situacija je drugačija tokom sezone grejanja. Relativna vlažnost vazduha pada redono ispod 30 - 20 % kada se vazduh zagreva. U situacijama kada je vlažnost toliko niska, posebno ako vlaga u vazduhu naglo padne, postoji stalan rizik oštećenja drveta (i drvenih predmeta) za vreme skladištenja i obrade.

Preporučene vrednosti relativne vlažnosti vazduha u drvnoj industriji: